Alen Čelić i The Marshmallow Notebooks u Novom Sadu

Bio je to prehladan dan, verovatno jedan od najhladnijih dana ove godine, ako ne i ove zime. Uputile smo se ka Novom Sadu, i smrzavale se usput dok smo čekale prevoz, zatim u prevozu, zatim u Novom Sadu, pa u jednom lokalu, pa u drugom, dok nismo naišle na jedan gde još nekako i greju. Nakon celog dana provedenog sa raznim ljudima na raznim mestima, bliži se veče i konačno odlazim do novog omiljenog lokala u centru Novog Sada. Škripa Pub, koji se nalazi u pasažu Jevrejske 1, je “mesto u kom možete popiti zanatska piva, prirodne sokove, domaće vino i rakiju, doći sa kućnim ljubimcem i uživati u sjajnim muzičkim dešavanjima”. Iako je sve ovo tačno, ovo mesto je i mnogo više od toga, ali nećemo ga previše hvaliti da se ne uobraze, uostalom idite i doživite sami.

Škripa Pub: FB

Došla sam sa prijateljicom i njenom kucom, naručile smo neko zanatsko pivo (nažalost, ne zapamtih koje, ali sva su sjajna), i uživale u razgovoru i sjajnoj muzici. Ubrzo je došlo vreme i za muzičko dešavanje ove večeri. Popela sam se na sprat, koji služi za ovakva dešavanja, i čekala da Alen Čelic i The Marshmallow Notebooks nastupe.

img_3434

Alen Čelic nam dolazi iz obližnjeg Osijeka i donosi čitav arsenal singer/songwriter senzibiliteta koji je retko prisutan i teško uhvatljiv na ovim prostorima, pa i mnogo šire. Akustična gitara, prijatan vokal, pripovedački stil pevanja – sećam se da sam nekoliko puta u toku svirke pomislila kako bi bilo mnogo cool da smo ovakvog nekog lika imali na ekskurzijama, raznim putovanjima, road-trippovima, da nam svojim muziciranjem upotpuni ugođaj i ostane u sećanju na “stare, dobre dane”. Alen je svojim izvođenjem prikazao i dokazao da nisu potrebne velike bine i reflektori da se prenese emocija koju gaji u svojim kompozicijama. Publika koja je bila prisutna bila je u proseku malo starija od uobičajene publike koju srećem na ovakvim dešavanjima, no smatram da je to odlično, da i stariji vole i cene kvalitetnu muziku i da će rado posetiti njeno izvođenje uživo. Ono što je mene posebno privuklo kod Alenove muzike je to što je bilo toliko lako uvući se u čitavu koncepciju nastupa, uživeti se u tekstove i saosećati sa određenim stihovima, a takođe su mi bile drage i konverzacije između pesama, kroz koje se mogla doživeti ličnost Alena Čelica, na nekom mnogo višem nivou. Alen je inače sa bendom Ghostlovers otkrivao “Gentleman pop”, u sastavu Slaven Bilic & The Red Cards svirao “Offside pop”. Poslednjih godina u Splitu radi kao profesor scenskog pokreta, a kao kantautor radi sa bendom New Gondoliers.

New Gondoliers: SOUNDCLOUD

img_3485The Marshmallow Notebooks, odnosno Matija Habijanec, novosadskoj publici je predstavio
pesme sa svog budućeg albuma “Destruction” (u nedostatku nekog metal fonta i dočaravanja izgovora naziva ovog albuma, zamislite neko growlovanje reči DESTRUCTION!!!), kao i svoje ranije hitove sa prethodnih izdanja. Emotivnom “Well” započeo je koncert i otopio srca dirljivim, predivnim tekstom. Malo življom “Summer” učinio je da zaboravimo na trenutnu hladnoću koju nam je ova zima pripremila i da se radujemo predstojećim višim temperaturama. Naredne dve pesme bile su “Oh Sweetness” i “Trust Me I Don’t Know What I’m Doing”, prva *slatka* i divna, a druga već ozbiljnija, umerenija i svakako teža. “I’ll OK It”, na neke momente setna, a na neke druge puna nade, što se može čuti u stihu “It’s not a writer’s block, it’s ignoring every plot that could lead to love or to a pretty song, but I’m stronger than that”. Uh! Izvedbom “As If” Matija pokazuje koliko je naizgled jednostavna melodija u stanju da prenese tako predivnu emociju. Sličan temperament provlači se i kroz “Crawl Into The Warmth”, pesmu o jednom posebnom jutru, koje se, verovatno, desilo bar jednom u našim životima. Naredna, “Same Old Melody”, melanholična i sporija numera, tugaljivog teksta, smatram da se izdvaja kao lični favorit. Energičnija “What If” postavlja bitna pitanja – “What if I need more to get me through it all?” i slično tome, a odgovor možda ne dobijamo, ali definitivno uživamo u izvedbi ove pesme. Sličnim intenzitetom nadovezuje se “You Can Tell Me Lies”, još jedna divna (sve su divne!), semi-sporija pesma, u kojoj melodija ‘voza’ kroz mnoštvo emocija. Posebnu pažnju mi je privukla obrada, za koju sam tek naknadno saznala, a to je “Little Person” (Kaufman/Brion cover). Hvala Matiji na ovom otkriću i na odličnoj obradi ove stvari. “The Last Tourist In Town”, fina pesmica sa kojom bi se neki turisti mogli i poistovetiti. Moj omiljeni stih svakako je “We’re probably junkies, all junkies and queers”, ali treba poslušati i ostatak pesme, zbog šireg konteksta. Oko naziva sledeće pesme sam jezivo pristrasna, jer se tako isto zove i moj omiljeni bend – “Brand New”, ali i nevezano za to, pesma sama po sebi je jedno liričko mini remek-delo. “Tomorrow we’ll all be brand new.” Poslednja stvar, na opšte nezadovoljstvo publike zbog kraja koncerta, te večeri bila je “Vineyard By The Sea”, veselijeg karaktera, koja je polako kulminirala u živahno ‘iživljavanje’ nad gitarom i sa, nažalost, Matijinim ‘Hvala!’ i odlaskom sa bine. Publika je na ovaj nastup pozitivno reagovala zviždanjem i tapšanjem i mogla se osetiti mala tuga što je koncertu došao kraj. Matija je jedan izvrstan izvođač kakvih nema mnogo, i zaista sam mislila da ovakav muzičar dolazi iz neke daleke zemlje engleskog govornog područja. Svakako, muzika je tu, za njega da je svira, a za nas da u njoj uživamo. Posle svirke mogle su se kupiti majice i LP “The Marshmallow Notebooks”, kanadsko vinilno reizdanje.

The Marshmallow Notebooks:  WWW / BANDCAMP / SOUNDCLOUD / FB

 

1 Comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s